Povećan broj poseta inspektora rada zbog kršenja pravila o evidenciji radnog vremena
Napeta situacija u
ekonomiji dovodi do sve brojnijih slučajeva kršenja Zakona o radu, a time i do
podnošenja više prijava Inspekciji rada. Na osnovu prijave inspektori obavljaju
nenajavljene kontrole u poslovnim prostorima te razgovaraju sa poslodavcem i
zaposlenima u odeljenju ljudskih resursa.
Često se dešava da je predmet tužbe vezan za kršenje prava zaposlenih, poput neplaćanja naknade zaposlenima i prekršaja vezanih za radno vreme. Upravo iz tog razloga inspektori sa posebnom pažnjom pregledaju dokumentaciju, koja se odnosi na evidenciju radnog vremena. Kako biste izbegli ovaj problem, molimo Vas da odgovorite na sedam osnovnih pitanja:
Vodite li evidenciju o radnom vremenu?
U skladu sa Zakonom o radu poslodavac mora voditi evidenciju o radnom vremenu zaposlenih. Kolektivni ugovori preciznije definišu zahteve za evidenciju radnog vremena. Ona mora uključivati broj odrađenih sati radnika, pa se zato čuva kao dokumentacija trajne vrednosti koja se pokazuje na zahtev nadležnog organa.
Koliko je precizna Vaša evidencija?
Ako ne vodite evidenciju o dolascima i odlascima Vaših zaposlenih, imate razlog više za detaljniji pregled Vaših poslovnih procesa. Mnogi poslodavci (čak i nesvesno) krše zakonske odredbe, na primer, zakonom određene pauze ne smatraju delom radnog vremena. Ukoliko imate elektronski regulisane dolaske, odlaske i pauze, mnogo je manja verovatnoća za sumnju o zloupotrebi evidencije.
Imate li pravilnik o radnom vremenu?
Pravilnik o radnom vremenu nije obavezan, ali se preporučuje. Donošenjem ovog internog dokumenta adekvatno se reguliše radno vreme, način njegovog evidentiranja i naplata. Time se izbegavaju mogući nesporazumi o radnom vremenu, a inspektoru se prilikom pregleda daje pravilnik prema kome se zaposleni upravljaju.
Koristite li preraspodelu radnog vremena?
Radno vreme se može, zbog prirode posla, preraspodeliti tako da u jednom razdoblju traje duže, a u drugom razdoblju kraće, uz uslov da prosečno radno vreme nije duže od punog radnog vremena. Preraspodela radnog vremena je zakonom ograničena na nedeljnom i godišnjem nivou. Kolektivni ugovori i interne regulacije mogu dodatno definisati uslove preraspodele koji se takođe moraju uzeti u obzir. Ručno praćenje i osiguravanje poštovanja svih ograničenja može biti prilično nepotreban rad koji se elektronskom organizacijom radnog vremena zaposlenih pojednostavljuje.
Kakve pauze imate tokom radnog vremena?
Zaposleni imaju pravo na proporcionalni deo odmora u odnosu na puno radno vreme. Prilikom inspekcije od Vas mogu da traže dokaz da su zaposleni imali pravo na odmor. Najjednostavniji način za dokazivanje je postojanje pravilnika o radnom vremenu u kome je definisana pauza i evidentiranje odmora u sistemu vođenja evidencije radnog vremena.
Kako se određuje, evidentira i obračunava prekovremeni rad?
Prekovremeni rad, po pravilu, mora da se unapred odredi pisanim putem, a u izuzetnim slučajevima i usmenim putem, ako će postojati i pismena odredba do kraja iste nedelje. Za prekovremeni rad su definisane nedeljne, mesečne i godišnje granice na koje mora da se obrati pažnja prilikom evidentiranja i isplate.
Isplaćujete li prekovremeni rad?
Prekovremeni rad može biti plaćen ili se u dogovoru sa zaposlenima definiše kao višak odrađenih sati koji se zaposlenom prikazuje u vidu slobodnih sati. Važno je da se prilikom izračunavanja plate i radnog vremena pravilno definišu sati koji će biti isplaćeni i sati koji će se koristiti kao slobodno vreme.
